Историјат заштите

Према закону о заштити животне средине ("Службени гласник Републике Србије", број 66/91, члан 13): Национални парк је веће подручје са природним екосистемима високе вредности у погледу очуваности, сложености грађе и биогеографских обележја, са разноврсним облицима изворне флоре и фауне, репрезентативним физичко-географским објектима и појавама и културно-историјским вредностима и представља изузетну природну целину од националног значаја.

До 1948. године шумама Фрушке горе газдовало се као са економским шумама.

Године 1949-е, због посебног значаја предела Фрушке горе у Панонској низији, Влада НР Србије основала је организацију "Народно излетиште Фрушка гора" са задатком унапређивања овог комплекса као излетишта и одмаралишта. Године 1960-е, Скупштина СР Србије, посебним законом, Народном излетишту даје виши ранг и ставља га под посебну заштиту проглашавањем за Национални парк.

Године 1962., Извршно веће САП Војводине одређује границе Националног парка Фрушка гора и доноси План о уређењу истог. Укупна површина Националног парка износила је 24302 ха, а површина под утицајном зоном, у коју су били укључени сви прилази Националном парку са широм околином и насељима, износила је 45000 ха.

Године 1977. Скупштина САП Војводине доноси нови Закон о Националном парку Фрушка гора по коме се задржава својство националног парка одређено Законом из 1960. године. Одредбама овог Закона обезбеђује се трајна заштита, односно унапређивање природних вредности и лепота Националног парка Фрушка гора. На основу Закона од 1977. године, Извршно веће САП Војводине 1980. године доноси Одлуку о одређивању нових граница Националног парка, по којој се границе проширују на 25393 ха.