21. март - Светски дан шума

21. март - Светски дан шума

Светски дан шума се обележава  од 1971.године када је Генерална скупштина Европске пољопривредне конфедерације донела  одлуку да се први дан пролећа 21. март прогласи за Светски дан шума.  Шуме представљају савршене еколошке радионице, станиште многобројног живог света и велику добробит за човечанство.

За Национални парк „Фрушка гора“ шуме су нарочито важне. Од укупне површине која износи  26.672 ха шуме и шумска земљишта обухватају око 23000 ха.

Шуме представљају веома сложене екосистеме (на различитим геолошким подлогама и врстама шумских земљишта у складу живе зељасте биљке, жбунови, дрвеће, гљиве, маховине,  инсекти, сисари, птице ....) који чине биодиверзитет.

Највећи број од око 1500 биљних врста, преко 150 врста маховина,  више од 2000 врста гљива, око 200 врста птица, више од 50 врста сисара које су забележене на простору Националног парка живи у шумама Фрушке горе. У њима се до недавно гнездио и орао крсташ (а надамо се да ће и опет) по коме је Фрушка гора препознатљива.

Према пореклу највише је изданачких шума (преко 80%), према очуваности више од 85% су очуване састојине. Шуме Фрушке горе су претежно мешовите (79%), а у њима је заступљено преко 50 врста дрвећа. Најзаступљеније су сребрнолисна липа, китњак, цер, клен, граб  и др. Укупна дрвна запремина износи више од 5,5 милиона m3. Неповољне чињенице које карактеришу шуме Фрушке горе  су изданачко порекло и велика старост састојина (више од 12.000 ha), са смањеном способношћу природног обнављања, као и измењеност екосистема карактерисана нестанком едификатора, храстова и букве, и доминацијом сребрнолисне липе (40%). Ово је резултат различитог власништва и третмана шума у прошлости, али и сушења храста крајем прошлог века.

Шумама се газдује рационално у циљу заштите, побољшања структурне изграђености, порекла, еколошке стабилности, здравственог стања .

Национални парк Фрушка гора тежи  да уз трајно очување, заштиту и унапређење те рационално, мултифункционално и одрживо коришћење стварно (затечено) стање преводи ка оптималном функционалном стању шума.

Значајни шумски екосистеми који се налазе у првом степену режима заштите су издвојени на 13 локалитета (Папратски до, Стражилово, Змајевац, Краљеве столице, Равне, Јазак, Краљевац, Биклав, Суви поток, Равни брег, Дреновац, Грабић на Кестенском путу, Широки цер).

Очување шума је посебно важно због њихових општекорисних функција као што су: oпшта заштита и унапређење животне средине постојањем шумских екосистема, oчување биодиверзитета, oчување генофонда шумског дрвећа и осталих врста у оквиру шумске заједнице, ублажавање штетног дејства “ефеката стаклене баште“ везивањем угљеника, производњом кисеоника и биомасе, пречишћавање загађеног ваздуха, уравнотежење водних односа и спречавање бујица и поплавних таласа, прочишћавање воде, снабдевање и заштита подземних токова и изворишта пијаћом водом, заштита земљишта, насеља и инфраструктуре од ерозије и клизишта, стварање повољних услова за здравље људи, повољан утицај на климу и пољопривредну делатност, естетска функција, заштита од буке, обезбеђивање простора за одмор и рекреацију, развој ловног сеоског и екотуризма и развоју локалних заједница.

Упркос епидемији вируса Covid 19, која је обележила 2020. годину, Национални парк Фрушка гора је садњом 60.000 садница  храстова , букве и тополе  на симболичан начин обележено 60 година постојања националног парка и подсетио  на општи значај шумских екосистема.

Данашњи дан нас подсећа на обавезу очувања шума и шумских екосистема  како би будућим генерацијама оставили  зеленију и здравију планету.

Top