Хидрологија и клима

Хидрологија и клима

Хидролошке карактеристике Фрушке горе

Хидрографска мрежа Фрушке горе веома је густа и релативно правилно распоређена. Површинске воде су представљене изворима, врелима, густом речном мрежом, барама и вештачким језерима. Хидрографија ове планине резултат је релативно велике количине падавина, геолошког састава и већег броја сталних извора. Бројност потока на главном планинском венцу утицао је на површинску ограниченост њихових сливова, што истиче значај сталних извора.

Источни и западни ниски огранци Фрушке горе хидрографски се разликују од била. Ове области су водом сиромашне, што је последица промене у надморској висини, геолошком саставу, годишњој количини падавина и вегетацији. За разлику од главног венца који обилује водом, источни гребен је изразито безводан крај.

Северне падине обилују дубоким долинама у горњим и средњим токовима, док су у доњим токовима долине проширене и граде уске долинске равни. Најдужи потоци и реке налазе се на северној падини Фрушке горе, јер се са венца издужене планинске косе понегде спуштају све до обале Дунава. Што се јужних падина тиче, само изворишни делови потока припадају области Фрушке горе, и имају дубоке и изразите долине без долинских равни; поточне долине се преко лесних заравни проширују и полако губе свој карактер. Потоци јужне падине знатно су краћи у односу на потоке северне падине, пошто релативну висину била Фрушке горе смањује сремска лесна зараван. Већина ових потока (и северне и јужне падине) врши интензивну дубинску ерозију терена.

Што се водног режима тиче, фрушкогорски потоци носе највеће количине воде у рано пролеће и у касну јесен. Највећи број потока пресушује средином лета и остаје такав до средине јесени. Други период је (када је количина воде мала, али потоци не пресушују) крајем зиме. Ова колебања водостаја у потоцима не подударају се са годишњом расподелом падавина.

Климатске карактеристике Фрушке горе

Подручје Фрушке горе налази се на граници простирања умереноконтиненталне климе, а због промена климатских карактеристика дуж висинског градијента и утицаја шумског покривача овде клима има супконтиненталне карактеристике. Међутим, Фрушка гора својим положајем, обликом и вегетацијом утиче на стварање специфичне локалне климе, која се донекле разликује од климе околних подручја.

Интересантно је поменути да, иако је Фрушка гора ниска планина, порастом висине клима постаје све влажнија и хладнија, тако да на гребенима има одлике планинске климе са хладнијом зимом и свежијим летом.

Код просечних вредности за област Фрушке горе може се видети да је најнижа средња вредност температуре ваздуха у јануару, и износи - 0,6° C, а највиша је у јулу са 21,4° C. Вредност средње годишње температуре је 11,2° C. Иначе, ове вредности се разликују у зависности од локалитета, тако да је средња годишња температура на Иришком венцу најнижа и износи 10,2° C, а такође овде су измерене и најниже температуре ваздуха у свим месецима.

Фрушка гора спада у области где је степен релативне влажности ваздуха углавном осредњи (76%).

Према вредностима за средњу месечну висину падавина, види се да су у овој области највлажнији месеци мај и јуни, а најсувљи септембар и октобар; други максимум падавина се јавља у децембру.

Што се тиче просторног распореда годишњих сума падавина утврђено је да висина падавина правилно расте порастом надморске висине, а разлика у годишњој количини падавина између вршних делова и оних у подножју износи 200 мм (Иришки венац 782 мм, а Сремски Карловци 586 мм).

Висина падавина по годишњим добима за целу област је следећа: зима - 158 мм; пролеће - 167 мм; лето - 189 мм; јесен - 134 мм; средња висина падавина у вегетационом периоду износи 351 мм. Иначе, треба напоменути да је подручје Фрушке горе најбогатије падавинама у Војводини.

Утврђено је да са северне стране Фрушке горе преовладавају западни ветрови који имају доста велику честину преко целе године, а затим следе ветрови из правца запад-југозапад. Веома су чести и ветрови из правца југоисток, и јављају се чешће у јесен, пролеће и зиму, а ређе током лета. Ветрови из праваца југ-југоисток и југ-југозапад овде су веома ретки.

Top