Gljive

Gljive

Gljive, kao jedno od sedam  carstava živih bića na planeti Zemlji, sačinjavaju tzv. fungiju, grupu razlagača, mineralizatora organske materije, izuzetno značajnu u procesima kruženja materije i energije u prirodi.

Na Fruškoj gori gljive žive na svim tipovima staništa, na pašnjacima, u ritovima, plavnim livadama i šumama, odnosno svuda gde se zemljišta ne obrađuju. Do sada je na Fruškoj gori registrovano oko 2000 vrsta. Gljive su veoma raznilika grupa organizama i većina njih su veoma sitne i često specifične u pogledu staništa odnosno domaćina na kome se razvijaju ili sa kojim ulaze u simbiozu. Zbog svojih dimenzija ove vrste se teže uočavaju u prirodi. Većina ljudi gljive povezuje sa pečurkama, a to su ustvari samo plodna tela viših gljiva. Neke od njih se mogu koristiti za ishranu ljudi ali prilikom sakupljanja treba biti maksimalno oprezan jer su mnoge vrste veoma slične a među njima su i otrovne vrste.

Poznatije jestive pečurke koje mogu da se nađu na Fruškoj gori su:

  • sunčanica (Macrolepiota procera)
  • paprena mlečnica (Lactarius piperatus)
  • lisičarka (Cantharellus cibarius)
  • đurđevača (Calocybe gambosa)
  • biserka (Amanita rubescens)
  • velika đubretarka (Coprinus comatus)
  • poljska rudnjača (Agaricus campestris)
  • šumska rudnjača (Agaricus silvaticus)
  • jablanovača (Cyclocybe aegerita)
  • modrikača (Lepista nuda)
  • više vrsta vrganja (Boletus spp.)
  • smrčak (Morchella esculenta)
  • mrka trubača (Craterellus cornucopioides)
  • kripavac (Polyporus squamosus)
  • kao i mnoge druge.

Gljivama bukovači (Pleurotus ostreatus) i zimskoj velurki (Flammulina velutipes) pripisuju se, pored hranljivosti, i lekovita svojstva.

Smrtonosno otrovne gljive čije je prisustvo zabeleženo na Fruškoj gori su zelena pupavka (Amanita phalloides), najotrovnija naša pečurka, i panterovka (Amanita pantherina). Takođe otrovne, ali retko sa smrtonosnim išodom, su žuta pupavka (Amanita citrina), muhara (Amanita muscaria), ludara (Boletus satanas) i bljuvara (Russula emetica).

Izvan gore navedenih grupa, interesantne gljive koje se susreću na Fruškoj gori su: trud (Fomes fomentarius), babino uvo (Sarcoscypha coccinea), ptičje gnezdo (Cyathus striatus), đavolji prsti (Xylaria polymorpha), stršak (Phallus impudicus) i druge.

Lepotom svojih oblika ističu se tzv. sluzave gljive koje su izdvojene u posebno carstvo, od kojih se na Fruškoj gori susreću na trulim drvenim ostacima i u šumskoj stelji: Lycogala epidendron, Fuligo septica, Stemonitis ferruginea, Arcyria denudata, Tubifera ferruginosa, Trichia scabra i mnoge druge.

Top